Крстатац се налази на тромеђи три општина Књажевац, Сокобања и Бољевац. Највиши врх Крстатца је Шиљак (1 069 мнв) са кога се пружају феноменалани видици на све четри стране света. Поглед ка Старој Планини, Ртњу,Тупижници, Слемену, Девици, Озрену...
У недељу 6. децембра 2015. год. нас 16-оро планинара из Зајечара у 06.15 пошло је за Књажевац где смо се сусрели са планинарима из ПД ''Бабин зуб'' из Књажевца. После получасовног задржавања пошли смо у село Зубетинац, које се налази на 20-так км од Књажевца. У село Зубетинац смо стигли око 08.30 код задружног дома где смо сачекали да пристигну и остали планинари из Бора и Злота.
Након окуплања свих планинара упутили смо се од задружног дома према етно кући домаћинства Светозаревић. У етно кући смо пријатно примљени од домаћина. Време пре отварања акције и поласка на успон смо искористили за разгледање домаћинства. Видели смо собе за издавање, вински подрум, подрум са шанком, трпезарију и терасу са пуно старих ствари и са лепим погледом на околину.
Након окуплања свих планинара упутили смо се од задружног дома према етно кући домаћинства Светозаревић. У етно кући смо пријатно примљени од домаћина. Време пре отварања акције и поласка на успон смо искористили за разгледање домаћинства. Видели смо собе за издавање, вински подрум, подрум са шанком, трпезарију и терасу са пуно старих ствари и са лепим погледом на околину.
Око пола десет уследило је отварањем акције, када је око седамдесет планинара кренуло на успон на највиши врх Крстатца. Стаза је била сува, без снега и дужине у једном правцу 5км. Време је било изузетно топло, друштво јако добро...око један сат смо стигли на врх Крстатца, где су нас сачекали планинари из Сокобање.
На врху је дувао ветар али нам то није сметало да уживамо у прелепом погледу на Ртањ, Стару планину, Тупижницу. Миџор који је био у снегу, а према Сокобањи је био видик са морем магле.
Након уживања у погледу са врха и фотографисања са планинарима из осталих друштава кренули смо назад у етно кућу Светозаревић. У етно кућу смо се вратили око 15.00 где нас је домаћин сачекао са ручком. Била је конзумација домаће ракије, вина, кафа, пасуљ а за оне који посте, постан пасуљ. Ручак је протекао у пријатној атмосфери.
Око 16.30 на велику жалост свих нас пошли смо назад за Зајечар својим кућама. Ово је био један диван планинарски дан са планинарима из региона који је свима годио.Овом приликом се захваљујемо домаћину на гостопримству и захваљујемо се свима на дивном дружењу.
Извештај: Марина Коцић
Фотографије: Марина Коцић, Душан Младеновић, Дејан Јовановић и Живорад Бранковић
Поставио: Дејан Антонијевић
Фотографије: Марина Коцић, Душан Младеновић, Дејан Јовановић и Живорад Бранковић
Поставио: Дејан Антонијевић
Нема коментара:
Постави коментар